Zašto su deca neposlušna?

Ne brinite – Vaši učenici nisu namerno neposlušni. Zapravo, u velikom broju slučajeva postoji dobar razlog. Za ove razloge se veruje da su najčešći uzroci ružnog ponašanja:

  • zadatak je previše lak ili previše težak za učenika,
  • rad nije zanimljiv, te je učeniku dosadno,
  • metode podučavanja ne odgovaraju metodama učenja određenog učenika,
  • učenik možda nije spreman za čas,
  • učeniku je nejasno šta očekujemo od njega ili su očekivanja previsoka,
  • društvene veštine učenika su slabe, on ne komunicira dobro sa Vama i drugim učenicima ili ima nizak stepen samopouzdanja.

Svi ovi razlozi mogu da izazovu obeshrabrenost učenika, a obeshrabreni učenici su upravo oni koji postaju neposlušni. Oni ne veruju da mogu da doprinesu grupi na koristan način, stoga svoje mesto u grupi prave neposlušnošću.

Osim gore navedenih razloga, smatra se takođe da su deca neposlušna zato da bi ostvarila neki od sledeća četiri cilja:

  1. privlačenje pažnje,
  2. moć,traženje osvete,
  3. osveta,
  4. izbegavanje neuspeha ili osećaja da nije dovoljno dobar.

Setite se ponovo učenika koji Vas nervira ili čije Vas ponašanje zabrinjava i zapitajte se koji su razlozi za to ponašanje. Na primer, ako se nervirate kada Vas to dete ne sluša,  onda ono traži pažnju. Ako u Vama izaziva bes, onda dete traži nadmoć. Da li Vas ponašanje nekog učenika vređa? Ako je to slučaj, onda Vaš učenik traži osvetu. Frustrira li Vas dotle da ne želite više da predajete?

Onda taj učenik veruje da je manje dobar nego ostali i nestašan je kako bi dobio osećaj sigurnosti. Hajde da bliže proučimo ove uzroke i vidimo šta se povodom njih može učiniti.

Privlačenje pažnje

Svako dete zahteva pažnju, te se može reći da je ovo najčešći uzrok neposlušnosti. Jedan od važnijih ciljeva nastavnika treba da bude da svakom detetu posveti potrebnu pažnju kako bi ono razvilo samopouzdanje. Međutim, neki učenici se ružno ponašaju ne bi li privukli još više pažnje na sebe.

Oni žele da budu u centru pažnje i uporno pokušavaju da od Vas i ostalih učenika naprave publiku. Treba im način da potvrde svoje mesto i važnost: „Hej! Gledajte u mene! Ja sam tu i ja sam najvažniji!“ Ako učenici ne dobiju pažnju kroz uspeh ili poslušnost, potražiće je na neki drugi način. Ometaće čas, jer znaju da će time privući željenu pažnju na sebe.

Ako mu uskratite pažnju kada se ružno ponaša, dete će sa tim prestati. Međutim, ako nastavnik stalno mora da se nosi s takvim ponašanjem, ignorisanje možda neće biti dovoljno. Zapravo, ignorisanje je često i glavni problem.

Kod učenika koji nepotrebno traže pažnju možete pasti u iskušenje da ih prekorite, nečim podmitite ili iskoristite neku od tehnika negativne discipline. Ali, ako se setimo da je cilj deteta da zadobije Vašu pažnju, jasno je zbog čega grdnja samo izaziva još više problema u ponašanju. U umu deteta pažnja ljutitog nastavnika je bolja od nikakve pažnje. Ako primećujete nekog učenika samo kada se ružno ponaša, onda će on nastaviti sa takvim ponašanjem samo da bi zadobio pažnju.

Sledi lista pozitivnih disciplinskih mera koje možete upotrebiti da učenike koji traže pažnju izvedete na „pravi put“.

  • Iskoristite priliku kada je učenik dobar i pohvalite ga − naročito onda kada ne traži pažnju i ne pravi nered.
  • Ignorišite loše ponašanje, a hvalite dobro.
  • Naučite decu da zatraže pažnju (na primer, Obratite pažnju! ceduljice koje mogu da podignu kada imaju pitanje).
  • Kada se loše ponašaju, strogo ih pogledajte, ali ne reagujte.
  • Stanite blizu deteta (nema potrebe za privlačenjem pažnje ako ste Vi sasvim blizu).
  • Izdvojiti-prekinuti-uraditi: izdvojite učenika po imenu, zatim naglasite sa kakvim ponašanjem treba da prekine, onda mu dajte zadatak koji treba da uradi u tom trenutku, pa ga pustite da izabere šta će sledeće uraditi i koje će posledice toga biti.
  • Uradite nešto neočekivano, npr. ugasite svetla, pustite muziku na kratko, spustite glas, promenite ton ili se okrenite i pričajte zidu.
  • Odvratite pažnju učeniku direktnim pitanjem ili ga zamolite za uslugu. Možete mu dati izbor šta će sledeće da uradi ili promeniti aktivnost.

Opšte pravilo kod dece koja traže pažnju je:

Nikada ne obraćajte pažnju na provokaciju, iako je ponašanje možda u redu. Pomozite učenicima da budu samodovoljni. Dajte im pažnju na načine koje ne očekuju. Uhvatite ih kad su dobri.

Moć

Deca stalno testiraju granice svoje moći. Neki učenici se osećaju važnim samo kada oni u učionici „vode kolo“. Oni će imati potrebu da preispituju Vaš autoritet, opiraće se pravilima i neće pratiti uputstva. Oni se vode pogrešnim mišljenjem da pripadaju negde samo kada imaju potpunu kontrolu. Prkosiće Vam da bi videli koliko daleko smeju da idu ili će se na času truditi minimalno, pošto osećaju da Vi ne želite konflikt.

Prirodna reakcija na ovu borbu za prevlast je osećanje besa i isprovociranosti. Iskušenje da se na ovo sve stavi tačka i da se posegne za nekom od telesnih kazni je veliko, ali bi to bilo samo kratkoročno rešenje. Kod ovakvih slučajeva morate biti ljubazni, ali čvrsti. Pričom nećete postići mnogo jer ona samo dodaje ulje na vatru kod borbe za kontrolu nad časom.

Ono što Vi morate da odlučite je šta ćete Vi uraditi, a ne šta će naterati učenika da radi ono što Vi hoćete. Opšte pravilo je da pametniji popušta. Zapamtite, za svađu je potrebno dvoje. Ostanite mirni, dajte detetu izbor i pustite da posledice učenikovog ponašanja odrade svoje. Možda ćete ih zadobiti baš time što ćete ga zamoliti za pomoć. Na primer: „U redu, vidim da nećeš da dolaziš na vreme u školu, ali da li bi mogao da zabeležiš prisutne dok ostali stižu?“ Umesto da se bori s Vama za moć, dajte učeniku neku odgovornost i time njegovu sopstvenu moć.

Osveta

Treba dosta strpljenja da bi se izašlo na kraj s pogrešnom reakcijom kao što je osveta. Učenik koji povređuje druge ima osećaj da je sam bio povređen (što može biti stvarno ili umišljeno) i da mora da se osveti. To dete se oseća maltretiranim, poraženim i nesrećnim, pa se svesno ili nesvesno sveti. Ovo može biti fizička osveta, kao i verbalna ili pasivna, kroz odbijanje aktivnosti. Može biti i potpuno tiho, kroz preke poglede ili nepristojne gestove. Učenik se možda indirektno sveti Vama, pa zadirkuje druge učenike ili žvrlja po stolu.

Kada se učeniku dozvoli da se sveti, nastaje bolan začarani krug povređivanja ljudi jer smo sami bili povređeni. Zapamtite da je učenik koji se sveti duboko obeshrabren i mnogo stvari ga verovatno muči. Da bi se ovaj začarani krug prekinuo, ne uzimajte ovakvo ponašanje k srcu i nikada ne uzvraćajte.

Nemojte i Vi da se svetite. Umesto toga, pokušajte da izgradite vezu punu poverenja sa učenikom i pomozite mu da povrati samopouzdanje. Ovo se lako postiže stavljanjem učenika u situaciju u kojoj ne može da pogreši. Tako će steći bolji utisak o sebi i neće imati potrebu da se ružno ponaša ili traži osvetu. Takođe, naučite sve svoje učenike kako da pravilno izraze svoja osećanja.

Umesto da traže osvetu zato što su fizički ili emotivno bili povređeni, recite deci da o tome razgovaraju i da jedni drugima direktno kažu šta osećaju i misle kako bi se odredio uzrok nesporazuma i kako bi se nesporazum u budućnosti izbegao.

Izbegavanje neuspeha ili osećaja neadekvatnosti

Neki učenici se boje neuspeha ili se osećaju neadekvatnim, pa se plaše da neće ispuniti svoja ili roditeljska očekivanja. Zato je nepristojno ponašanje izlaz koji ova deca pronalaze, jer se osećaju obeshrabreno. Drugim rečima, osećaju se loše, pa se loše i ponašaju. Neće se truditi na času ako misle da su glupa. Mnogo je lakše odustati nego probati, pa ponovo doživeti neuspeh.

Pošto se dete oseća manje dobrim u odnosu na ostale, dete se povlači iz svih aktivnosti: „Ne mogu sad da radim ove zadatke”, „Ja nisam talentovan za prirodne nauke”, „Ova knjiga je preteška za mene.” Negativna disciplina, kao što je ismevanje ili sarkazam ( „Zar ne možeš bolje od toga?”) čini da se ova deca osećaju još bezvrednijim. Takođe, učenici koji misle da nisu dovoljno dobri ili da nisu popularni, mogu se ponašati okrutno ili se hvalisati, pa se čak i tući. Ponekad postaju i siledžije u pokušaju da učine da se drugi boje i osećaju isto toliko loše kao i oni sami.

Kada deca razviju kompleks niže vrednosti, imate težak zadatak pred sobom. Počnite od njihovog realnog nivoa, a ne od nivoa koji se od njih očekuje, ne očekujte previše i prestanite da kritikujete. Ohrabrujte i najmanji trud, ali, pre svega, nikako ih nemojte sažaljevati. Morate da im vratite veru u sebe i pohvalite svaki njihov uspeh, bez obzira na to koliko je mali. Namerno stvorite priliku da uspeju u lakim zadacima i potražite razlog da im udelite kompliment za lepo ponašanje ili pozitivan trud. Zapamtite da deca nisu minijaturni odrasli s problemom rasuđivanja. Deca prave greške jer konstantno uče.

 

* Tekst iz publikacije Pozitivna disciplina u podsticajnom inkluzivnom okruženju koju možete preuzeti iz naše biblioteke 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *