Šta je „Inkluzivno okruženje povoljno za učenje“?

Kada uđemo u učionicu, suočimo se sa pogledima dece kojima ćemo predavati. Ono što moramo imati na umu je da ova deca nisu jedina koja bi trebalo da budu sa nama u učionici. Moguće da ima onih koji su uključeni u nastavu, ali nemaju mogućnosti da dođu do škole, dok se drugi, koji su fizički prisutni, mogu osećati kao da tu ne pripadaju − stoga možda ne učestvuju u nastavi u potpunosti ili su neposlušni.

Inkluzivna učionica sa povoljnim uslovima za usvajanje znanja (ILFC) pruža dobrodošlicu i podršku, i edukuje svu decu bez obzira na njihov pol ili fizičke, intelektualne, socijalne, emocionalne, jezičke ili bilo kakve druge karakteristike. To mogu biti nadarena deca ili deca sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom. Takođe se možemo susresti sa decom sa ulice, decom koja rade ili pripadaju nomadskim narodima, decom jezičkih, etničkih i kulturnih manjina, decom koja imaju HIV/ AIDS ili manje privilegovanom decom iz marginalizovanih grupa. Ovakva učionica je stoga mesto gde nastavnici razumeju vrednost različitosti i trude se da osiguraju da svi dečaci i devojčice idu u školu.

Međutim, dovesti svu decu u škole je samo pola posla. Druga polovina je ispuniti njihove raznovrsne potrebe kada se radi o učenju i ponašanju kako bi ona želela tu i da ostanu. Sve učionice su raznolike u smislu tipova dece kojima predajemo i načina na koje ona usvajaju znanje. Moramo razmotriti i šta svako dete mora da nauči, kako ona ili on najbolje uče i kako mi, kao nastavnici, možemo izgraditi pozitivan odnos sa svakim detetom tako da od nas mogu aktivno da uče. Jednako je važno da otkrijemo kako da inspirišemo decu da žele da uče zajedno.

Deca se ponašaju i uče na različite načine zbog naslednih faktora, okruženja u kome žive, kao i svojih ličnih i psiholoških potreba.

Dete će često postati neposlušno onda kada neka njegova potreba, kao što je poteba za pažnjom, nije ispunjena. Stoga moramo prvo razumeti razloge za neko ponašanje kako bismo mogli da sprečimo neposlušnost pre nego što se dogodi i iskoristimo neki od mnoštva načina da ih na pozitivan način usmerimo ka ispravnom ponašanju. Tek onda će školsko okruženje postati inkluzivno i prijatno, a deca će se osetiti dobrodošlim dok uče, dok će ružno ponašanje postati retkost. Uz to nam ostaje i više vremena za učenje i predavanje.

Isprva ova ideja može zvučati zastrašujuće. Mnogi rade sa velikim brojem dece ili čak dece različitog uzrasta i sigurno se pitaju: „Kako je moguće upotrebiti drugačije disciplinske mere i načine predavanja kada u učionici imam preko 60-oro dece?“ Upravo je frustracija koju izaziva ovakva situacija i naš manjak veština da se sa njom suočimo ono što može izazvati neke da dignu ruku na učenike i pribegnu kažnjavanju kako bi iskorenili neposlušnost. To može biti fizička ili emotivna kazna, ili disciplinske mere koje se oslanjaju na ponižavanje. U toj frustraciji je lako zaboraviti razloge za dečju neposlušnot.

Ti razlozi mogu biti lične prirode ili zbog načina predavanja (na primer, ako im lekcija ili uputstva postanu dosadni). Neki uzroci leže u porodici ili ljudima u njihovom okruženju – sve to mogu biti faktori koji uzrokuju frustracije ili potištenost. Štaviše, ponekad se može desiti (češće mladim i manje iskusnim predavačima) da se neka situacija protumači kao disciplinski problem iako to u stvari nije slučaj. Na primer, dešava se da neko dete postavi pitanje koje deluje kao pokušaj preispitivanja našeg autoriteta ili znanja, dok učenik u stvari jednostavno nije bio u stanju da pitanje postavi ljubazno i na pravi način. Ovo pogrešno tumačenje često dovodi do ljutnje i tek tada nastaje pravi disciplinski problem6 .

U svakom slučaju, uvek postoji iskušenje da se ide linijom manjeg otpora, odnosno da se putem oštre kazne pokuša zaustaviti – ali ne nužno i ispraviti – dečje loše ponašanje. Srećom, i neposlušnost i kazna se mogu sprečiti dobrom organizacijom okruženja u kome učenici mogu biti zainteresovani i aktivni u procesu učenja.

Cilj inkluzivnog okruženja povoljnog za učenje je da učenici budu aktivni. Deca koja uživaju u učenju i u njemu aktivno učestvuju imaju manje problema sa disciplinom. Ako im časovi prijaju, učenici će se potruditi da se ponašaju prikladno kako bi tu i ostali.

 

* Tekst iz publikacije Pozitivna disciplina u podsticajnom inkluzivnom okruženju koju možete preuzeti iz naše biblioteke 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *