„PRIVREMENA FIKSACIJA“

Mental Disability Rights International objavio je izveštaj „Mučenje kao lečenje: Segregacija i zloupotreba dece i odraslih sa posebnim potrebama u Srbiji“, a 14. novembra 2007. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je konferencija za štampu pod istim nazivom, koja je uzburkala javnost i izazvala dalje polemike o položaju dece i odraslih sa funkcionalnim smetnjama u ustanovama socijalne zaštite. Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“ podržala je ovaj izveštaj i u potpunosti stoji iza njegovog sadržaja.

Izveštaj „Mučenje kao lečenje: Segregacija i zloupotreba dece i odraslih sa posebnim potrebama u Srbiji“, koji je izradio Mental Disability Rights International, govori o položaju dece i odraslih sa posebnim potrebama u ustanovama socijalne zaštite i jasno prikazuje kršenje prava dece i odraslih sa funkcionalnim smetnjama, koja su im garantovana Ustavom Republike Srbije, Konvencijom o pravima deteta, Evropskom poveljom o ljudskim pravima, Konvencijom UN protiv mučenja i drugih okrutnih, nehumanih i ponižavajućih postupaka i kazni.

Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“ u potpunosti podržava sadržaj ovog izveštaja u cilju konačnog informisanja javnosti o položaju dece i osoba sa funkcionalnim smetnjama u ustanovama socijalne zaštite, uticanja na unapređenje uslova i pokretanja različitih programa podrške u okviru lokalne zajednice (deinstitucionalizacija), donošenja zakona i poštovanja prava dece i odraslih u skladu sa svim domaćim i međunarodnim zakonima i konvencijama.

Izveštaj na engleskom jeziku, kao i video snimci i fotografije dostupni su na website-u MDRI.

Zbog navoda u većini medija da se u izveštaju MDRI opisuje kako se u institucijama maltretiraju korisnici, direktno napadajući zaposlene u ustanovama, navodimo citat iz izveštaja: “Ovaj izveštaj nema za cilj da optužuje osoblje institucija ili profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja. Mnogi članovi osoblja sa kojima smo se sreli rade pod veoma teškim uslovima i svoj posao nastavljaju da obavljaju samo zbog svoje profesionalne posvećenosti i brige za osobe koje neguju”. Ipak, uslovi u kojima ova deca i odrasli borave i tretman kojem su izloženi, između ostalog zbog malog broja osoblja, mogu se izjednačiti sa mučenjem.
Takođe, postoji velika greška u navođenju primera mladića iz Stamnice: mladić u krevecu NIJE vezan. Bilo je reči o mladiću od 21 godine, koji se već 11 godina nalazi u krevecu u Stamnici, iz koga nikada za to vreme nije izašao. On ne može napustiti postelju zbog svoje nepokretnosti uslovljene cerebralnom paralizom, ali mu osoblje nikada nije omogućilo da to učini uz njihovu pomoć. Iako smo široku upotrebu fiksacije (vezivanja) zatekli u mnogim institucijama, to nije slučaj sa ovim mladićem u Stamnici. Zapravo, Stamnica spada među institucije koje uopšte ne koriste fiksaciju.

Dragi roditelji, saradnici i partneri, s obzirom na važnost unapređenja položaja dece i odraslih u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji, reakcije u javnosti i umanjivanje rezultata istraživanja i stručnosti uključenih organizacija, Inicijativa za inkluziju „VelikiMali“ Vas poziva da stanete iza izveštaja i podržite nas. Odgovornost je na svima nama.

Reagovanje dr Nevene Vučković Šahović, članice Komiteta za prava deteta u Ženevi i Saveta za prava deteta Republike Srbije (16. novembar 2007. godine):

Dragi gospodine Ljajiću, drage kolege,

Nisam posebno iznenađena slikama iz institucija jer sam i sama videla takvo stanje u Kulinama. I pored rešenosti još one, prethodne Vlade (Djindjiceve), Kuline nisu dovoljno unapredjene, niti su zatvorene/premestene, kako je preporuceno. Ima jos ustanova u kojima situacija nije dobra.

Ono cime sam sokirana je reakcija Vlade. Sve drzave imaju neke probleme u ostvarivanju prava deteta pa i ova nasa. To nije strasno. Strasno je kad se problemi NE POZNAJU, NE PREPOZNAJU I NE RESAVAJU. Jos je strasnije kad se NEGIRAJU, a bez utemeljenja. Nema veceg krsenja prava od negiranja krsenja.

Kao clan Komiteta za prava deteta UN, svakodnevno komuniciram sa vladama i ministarstvima iz radnih drzava i vrlo su retke one koje do te mere negiraju probleme. Uglavnom zele da ih resavaju. Ni jednoj drzavi nije prijatno da takve slike obilaze svet ali se ipak fokusiraju na decu kojoj se to dogadja. Sramota je negirati da se to ne dogadja. Trenutna politicka reakcija nije rukovodjena najboljim interesom deteta vec ponovo iracionalnim strahom od toga da nas drugi ne vole (ili, sto je jos gore, da zele da nam naude).

U svakom slucaju, Savet za prava deteta je najkompetentnije telo da:

1. odmah organizuje posetu Kulinama i drugim institucijama u kojima je stanje slicno
2. da odmah obavesti Vladu i javnost o stvarnom stanju (a ne da se prikazuje Kolevka na TV)
3. da predlozi hitne mere za deintitucionalizaciju odnosno nalazenje najboljih resenja tamo gde deinsitucionalizacija nije moguca.

Nije me sramota sto ima ovakvih problema u Srbiji jer se s njima stalno nosim ali me je sramota sto se ovako reaguje. Ukoliko Predsednik Saveta i Savet odmah ne preduzmu  mere koje predlazem, bicu prinudjena da podnesem ostavku na clanstvo.

Ne zelim da Savet cuti jer nam to ne prilici. Ne zelim ni da se bavi politikom, jer upravo je reakcija Vlade samo politicka a ne i konstruktivna. Ne smemo da dozvolimo da se pitanje dece koja su u ovako teskom stanju dalje politizuje.

Srdacan pozdrav,

Nevena Vuckovic Sahovic

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *